Ponekad je sve u tome o čemu šutimo
Svatko u svome kutu naših par kvadrata
I ne mislim samo na onda kad se ljutimo
Zapravo na to mislim u nula navrata...
Mislim na ono kad nazdravljam našoj ljubavi
Kao što ne bih nazdravila tuđoj
Ili dobrom starom snu kad te u mom krilu ostavi
Našoj mašti i stvarnosti u njoj.
Kad trne svjetlo nad našim Mostarom
Moja ulica pruža ti ruke.
Dođeš mi na malo poezije i vina, provoliš me gradom
Smiješim se i bez odluke.
I tada je sve u tome o čemu govorimo
I kako sipaš mi dah u pogled od kristala
Mi smo sad život koji stvorismo
Ja satkana sam od ljubavi koju sam ti dala.
Add comment
Comments