Francuska mi ravna do neba
Dođe mi da pomislim da mi od tebe
Ništa više ne treba.
Milijun polja ravnih s moga prozora
Dođe mi da pomislim da sad tebe
Mogu da sklonim s obzora.
Francuska mi ravna do mora
Samoća mi se više ne čini kao pokora.
Ali čim osjetim svjetla u Parizu da me vuku
Poželim da si tu i da me držiš za ruku.
Nous sommes tres loin.
Add comment
Comments