Kao u jednoj od onih starih, potrošenih večeri
koje su se uvlačile u sobu kao miris prženih kestena
i unosile hladnoću što prodire po jeseni
staroj,profesionalnoj varalici vremena,
I večeras sam osjetila ranicu na mislima
pogotovo onim ribizno modrim preko balkona sumnje
što se ne vrte po žutom papiru i tvojim pismima
nego se i same plaše vlastite slutnje
Zapekle me usne, bol kakva se rijetko zamisli
sklopih oči u boli, na vrhuncu prekinutih misli
to me sami Bog upozorio da sam pretjerala i ovaj put
i da je on taj koji pazi da mi strah ostane netaknut.
Add comment
Comments