Carrie je rekla „We're so over, we need a new word for over“, i to mi je jedna od njenih najdražih rečenica. Ja kažem „Toliko te jedva čekam, da mi treba nova sintagma za jedva čekam.“
Krivo je to ljeto koje mi pruža najplodniju zemlju za sijanje mašte. Džaba su mi sve šetnje Mostarom u sedam ujutro kad ne mogu popiti prvu sunčanu kavu s tobom u Mliječnom. Džaba mi je svaki izlazak i svaka prolivena piva od smijeha kad te neću sresti i prepoznati u gužvi dobro poznatih, a nikad upoznatih lica.
Silne sam riječi oživjela i isplela najduže džempere od iščekivanja u ove dvije godine. Nema više te vunice koja bi izmijenila kroj. Znam samo da bih iste sekunde prodala kosu da se mogu ujutro probuditi pored tebe i nosila taj vuneni džemper kao periku.
Kad se igram odraslosti, poredam pijune odgovornosti u dva reda. Neprobojni su to vojnici i ne može im ništa ni nedostajanje naoružano ljetom. Kad se na njih skupi prašina, mislim kako nikad neću dočekati tu radost koju zamišljam svaku noć pred spavanje.
Duboki uzdah steže u prsima kao okovi pred jutro. Onda uzmem kalendar i prebrojim dane, poredam ih po prstima svojih čeznutljivih ruku.
Sutra ću se igrati da se nikada nismo poljubili. Zamišljat ću da ćeš me prvi put uzeti za ruku. Pred spavanje ću razmišljati u kojoj haljini da se pojavim. Brojit ću sitno.
Od sutra će biti najteže zaspati. Od sutra se budim još tri, dva, jedan pa – ljubav.
Add comment
Comments