Moj put u ovu ljubav je
Kao korak u pokućnim papučama
Na stepenice klizave i prljave
Na stepenice neopasane ogradama.
Svaki tren znam da mogu pasti
Al' po klizavu putu nije to što čudi
Nego što ostajem ponosno na vlasti
Carstva od kog me odvraćali ljudi.
Ne trebam ograde ni pristanak puka
Ne trebaju mi cipele, samo tvoja ruka
I to da vidim da si i ti u papučama.
Tad ako i padnemo, znat ćemo se dočekati
Ako i pomodrimo, znat ćemo zacijeliti
Sve dok se za ruke držimo rukama.
Add comment
Comments