Broj na štoku vrata

Onako starinski, na štoku od vrata tvoje sobe, tvoj je tata zabilježio kemijskom tvoju visinu. Skužili smo kako se protežeš iz bebe u dječaka po magnetima na frižideru, zapravo. Postavili smo ti Makarsku taman izvan dosega i čekali kad ćeš je skinuti ručicama. Prošlo je jedva desetak dana i dosadilo ti je igrati se s vratima frižidera, jer sad se moraš sagnuti da ih zatvoriš, a Makarsku si već osvojio.

Onako starinski, na štoku od vrata tvoje sobe, tvoj je tata zabilježio kemijskom tvoju visinu. Malo se razmazala tinta, nije baš do kraja promislio, kaže, došlo mu je samo, u trenutku, da to napravi. Trudim se da ne mislim svaki dan o tome tko ćeš biti kad narasteš. Bojim se promaknut će mi sve ovo što jesi dok rasteš. A puno si, maleni, toliko puno toga.

Razmazana tinta tako je snažno plava i ne propusti priliku da mi zapne u pogled svaki put kad krenem prema tvojoj sobi. Gledam je sad, gledam koliko je daleko od praga, i ne mogu te zamisliti da si stvarno toliki, zapravo sad još malo i viši. Osvajaš osmijehe, da je samo malo drukčije, obećajem ti da bi osvajao i gradove uživo, a ne samo na magnetima, pa bismo bilježili kemijskama tvoje otiske svuda po svijetu.

Onako starinski, zastala sam večeras ispred ove oznake koju je tvoj tata kemijskom nacrtao na vratima tvoje sobe.

I samo sam malo, onako starinski, pomislila da je predivno biti tvoj suputnik ka stropovima do kojih ćeš dosegnuti.